Muke sudstva u Prijepolju zbog bosanskog jezika

U prijepoljskom Osnovnom sudu 60, a u Prekršajnom 250 predmeta godinama čeka sudskog tumača za bosanski jezik. – Nožem davno ranio čoveka, ali mu se zbog jezika još ne sudi 

Mileta Bezarević, v.d. predsednika Osnovnog suda u Prijepolju

 Sudstvo u Prijepolju za pojedine krivične, prekršajne pa i parnične predmete, u čijem postupku žitelji ovog kraja bošnjačke nacionalnosti zahtevaju prevodioca sa srpskog na bosanski, već nekoliko godina nema rešenje. Sud ostavlja predmete da miruju, odlaže ih, čekajući da se obezbedi ovlašćeni sudski tumač za bosanski jezik.
Ali njega godinama nema. A nešto im ne ide ni sa onim Miloradom Bejatovićem, jedinim zvaničnim prevodiocem za bosanski o kome je naš list pisao. Pat-pozicija traje poput kakve „rupe u zakonu”. Nerešeni sporovi se gomilaju i zastarevaju. U ovdašnjem osnovnom sudu već je oko 60 takvih nerešenih predmeta, u Prekršajnom čak 250.
Dešavaju se, zbog „nerazumevanja jezika”, i ovakvi sudski „epilozi”: posvađala se pre nekoliko godina dvojica na železničkoj stanici u Prijepolju, pa jedan potegao nož i ubo drugog, nanevši mu teške povrede. Istraga je obavljena, optužnica protiv napadača podignuta, ali kada je trebalo da mu se sudi, okrivljeni koji je bošnjačke nacionalnosti zatražio je sudskog tumača za bosanski jezik. A tumača nema i, naravno, taj predmet sada stoji. Slično je i kod krađa, tuča...
Ovo zamešateljstvo oko bosanskog jezika opterećuje i usporava rad prijepoljskih sudova, gura ih u neažurnost. Mileta Bezarević, vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Prijepolju, to potvrđuje podsećajući da je početkom 2009. godine, u skladu sa zakonom, na području opštine u službenu upotrebu, uz srpski, ušao i bosanski jezik, budući da je u ovdašnjem življu više od 15 odsto Bošnjaka.
– Već naredne godine ovde je došlo do prvih sudskih postupaka u kome se tražio tumač za bosanski. Prvi put je advokat bošnjačke nacionalnosti tražio da se postupak vodi na bosanskom jeziku u sporu oko sukoba pristalica Islamske zajednice Srbije (Zilkić) sa onima koji podržavaju Islamsku zajednicu u Srbiji (Zukorlić). Ili da se, ukoliko sud izabere vođenje postupka na srpskom, njemu i njegovim klijentima obezbedi ovlašćeni sudski tumač za bosanski jezik sa liste Ministarstva pravde, te da im se obezbedi prevod spisa tog predmeta na bosanski – seća se Bezarević.
Znajući propis da je sud osobama koje ne razumeju jezik dužan da obezbedi sudskog tumača, iz Osnovnog suda u Prijepolju obratili su se tada Ministarstvu pravde s pitanjem: ima li na listi registrovanih sudskih tumača za bosanski jezik. Dobijeni odgovor bio je negativan. Zato je pomenuti predmet bio odložen, dok se tumač ne pronađe.
– Nakon toga učestali su slični zahtevi pojedinih osoba bošnjačke nacionalnosti okrivljenih u krivičnim predmetima. Opet smo pitali ministarstvo i dobijali isti odgovor. U svim tim slučajevima predmeti su odlagani dok se tumač ne obezbedi. Kasnije su, istina ređe, stranke i u parničnim postupcima izlazile s tim zahtevom. Imali smo, na primer, slučaj vođenja postupka protiv vozača bugarskog autobusa kad je vozilo puno đaka pre deceniju kod Gostuna sletelo u Lim ili u nekim predmetima protiv Albanaca iz Albanije koji nisu znali srpski. Za tumače smo tada koristili osobe iz Prijepolja koje su znale bugarski ili albanski, pa su postupci uredno završavani a da niko nije pravio problem što ti prevodioci nisu ovlašćeni sudski tumači – seća se predsednik prijepoljskog suda.
Bilo je ovde i slučajeva, navodi Bezarević, gde je okrivljeni tokom istrage davao iskaze ne tražeći tumača, da bi nakon podizanja optužnog akta, kad dođe suđenje, najednom istakao zahtev za bosanski jezik.
– Našao sam se i u situaciji da je osumnjičeni u istražnim radnjama tražio da se postupak vodi na bosanskom. Rekao sam mu da razumem bosanski i doneo rešenje da se ispitivanje obavi na tom jeziku. No on, kad je to čuo, zatražio je da mu spise predmeta prevede na bosanski ovlašćeni sudski tumač. Dalje ga nisam ispitivao, ali sam preduzeo druge istražne radnje i postupak je kasnije nekako priveden kraju. Inače, povremeno nas zovu kolege sudije iz drugih gradova Srbije da pitaju šta da rade u vezi sa zahtevom za postupak na bosanskom jeziku. Odgovaramo im da ne postoji registrovani tumač za taj jezik – objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje zašto za to ne koriste usluge Milorada Bejatovića, Bezarević odgovara da su sredinom prošle godine čuli da u Novom Sadu postoji sudski prevodilac za bosanski jezik koga je postavio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i nacionalne zajednice.
– Razgovarao sam Bejatovićem preko telefona u dva navrata i on mi je to potvrdio. Rekao je i da bi došao u Prijepolje, ali da je zauzet i da se javim za nekoliko meseci. U međuvremenu, uputili smo inicijativu Ministarstvu pravde da se angažuje i Bejatovića ozvaniči. Kasnije, smo dobili od Apelacionog suda u Kragujevcu preporuku da bi ovog tumača mogli da angažujemo. Upoznao sam s tim svih 11 sudija prijepoljskog suda i sugerisao da Bejatovića po potrebi zovu. Ali, više naših pisanih poziva upućenih na njegovu adresu vratilo nam se neuručeno, što su sudije i zvanično potom konstatovale. Dakle, ne stoji njegova izjava medijima da ga niko nije zvao – ističe Mileta Bezarević.
Advokat Hajrudin Baltić, predsednik odbora advokatske komore za Prijepolje, Priboj i Novu Varoš koji okuplja 29 advokata, podseća da Ustav Srbije i procesni zakoni dozvoljavaju upotrebu bosanskog u sredinama gde je više od 15 odsto Bošnjaka, a daju pravo i na prevodioca u sredinama gde je drugi jezik službeni.
– Ukoliko advokat i njegov klijent u početku bilo kog postupka koriste svoje pravo za upotrebu manjinskog jezika, onda tu nema zamerke. Ali ako oni u postupku biraju momenat kada će tražiti upotrebu bosanskog jezika i zahtevati prevodioca tek kad osete da će biti osuđeni ili izgubiti parnicu, onda je to, po mom mišljenju, zloupotreba procesnih prava. Sudije su tu nemoćne sve dok zakonodavac ne usaglasi ove propise, to jest ne donese prateće akte koji će ubrzati prijem sudskih tumača. Sadašnji zahtevi za njihov upis su strogi, recimo traži se pet godina radnog iskustva na prevodilačkim poslovima, što bi valjalo izmeniti zarad bržeg dolaska do pravde – kaže za naš list Hajrudin Baltić.
A mi ovde čujemo priču da ova praksa oko bosanskog jezika u Prijepolju nije samo bošnjačka specijalnost: u poslednje vreme i pojedini Srbi ponekad traže usluge advokata Bošnjaka. Tako i oni pred sudom zahtevaju tumača za bosanski jezik, izgovarajući se da je potreban advokatu. A sve s ciljem da se postupak odugovlači.