Komemoracijom u Spomen-kompleksu "4. decembar" u Prijepolju obeleženo 70 godina od jedne od najdramatičnijih i najtragičnijih bitaka u Drugom svetskom ratu.
Na komemoraciji su položeni venci Vlade, SUBNOR-a Srbije, Opštine Prijepolje i boračkih organizacija iz zemalja i msta čiji su borci izginuli u odbrani partizanske bolnice u Prijepolju.
Predsednik Opštine Prijepolje Emir Hašimbegović je, u obraćanju malobrojnim preživelim učesnicima bitke, rođacima poginulih partizana i građanima istakao da su "primeri branilaca Prijepolja visoko moralni i da su i danas potrebni jer nam je zajedništvo od životne važnosti".
"Zato nam je potrebno jedinstvo i u okupljanju oko najvitalnijih ciljeva. Ti ciljevi nisu stranačke borbe u parlamentu ili debatama, nisu ni prevlast u ovoj ili onoj skupštini. Ti ciljevi se odnose na poboljšanje ekonomskog položaja svih nas, bez obzira za koju stranku glasamo ili kako se bogu molimo", rekao je on.
Predsednik SUBNOR Srbije Miodrag Zečević je u govoru podsetio da su u Prijepolju, pre sedamdeset godina "mrtvi pobedili", a "živih je malo preostalo".
"Bio je to tragičan dan za prijepoljski kraj, ali i za Šumadiju čiji su borci uglavnom činili Drugu proletersku brigadu. No, bio je to i slavan dan po žrtvovanju i onome što su učinili tog dana za odbranu slobodne teritorije, ranjenika i svih onih koji su se nalazili u Pljevljima gde je bila usmerena neprijateljska ofanziva", rekao je Zečević.
On je izrazio zadovoljstvo jer je, kako je rekao, vlast Srbije "izašla iz košmara i preuzela da obeležava, poštuje i brani istinu i delo za istoriju i ponos".
"Neka se stvaraoci serije 'Ravna Gora' koja se, na sramotu Srbije, finansira našim parama, diče Lukačevićem i njegovih 1.000 četnika koji su zverski ubili teško ranjenu 'Popadiju' - hrabru šumadijsku partizanku i sve ostale nepokretne ranjenike koji nisu imali municije ni da sebi oduzmu život", rekao je Zečević.
Ministar prosvete Srbije Tomislav Jovanović je rekao da "nije sramota pasti, sramota je ne podići se".
"Poput naših predaka, slavnih boraca Prijepoljske bitke, i mi se danas uzdižemo iz svih nedaća u koje nas je egzistencija bacila †raspada država i zajednica, ekonomskih sankcija, bombardovanja, teške ekonomske krize...", rekao je Jovanović.
On je ocenio da multinacionalni sastav partizanskih jedinica u Prijepoljskoj bici i Narodno-oslobodilačkoj vojsci Jugoslavije tokom čitavog rata treba da bude večni poziv za toleranciju i razumevanje, "trajno ispruženu ruku i pomirenje".
"Srpski narod nikada nije bio veliki po tome koliko druge narode ponizi, već koliko se sa drugim narodima izjednači i uzdigne u suživotu sa njima", rekao je Jovanović.
Prijepoljska bitka otvorila je Šestu neprijateljsku ofanzivu, u nemačkoj istorijografiji nazvanu "Operacija Kugelblic", koja je, po upotrebljenim snagama, bila najveća antipartizanska akcija 1943. godine.
Operacija je trajala od 4. do 16. decembra u Raškoj oblasti i istočnoj Bosni. Protiv 12.000 partizana iz Druge proleterske i Pete krajiške divizije, bilo je angažovano 75.000 Nemaca iz Vermahta i SS-a, pripadnika Bugarske vojske, Jugoslovenske vojske u otadžbini (četnika), a u napadu je učestvovala i 369. legionarska divizija Vermahta koju su popunjavali regruti iz Hrvatske.
Okupatorske snage iznenadnim napadom uspele su da nanesu teške gubitke NOVJ i da ovladaju slobodnom teritorijom, ali je propala osnovna zamisao da se partizanske snage unište, te su ustanici već početkom 1944. godine ponovo uspeli da oslobode velike delove teritorije.
"Zato nam je potrebno jedinstvo i u okupljanju oko najvitalnijih ciljeva. Ti ciljevi nisu stranačke borbe u parlamentu ili debatama, nisu ni prevlast u ovoj ili onoj skupštini. Ti ciljevi se odnose na poboljšanje ekonomskog položaja svih nas, bez obzira za koju stranku glasamo ili kako se bogu molimo", rekao je on.
Predsednik SUBNOR Srbije Miodrag Zečević je u govoru podsetio da su u Prijepolju, pre sedamdeset godina "mrtvi pobedili", a "živih je malo preostalo".
"Bio je to tragičan dan za prijepoljski kraj, ali i za Šumadiju čiji su borci uglavnom činili Drugu proletersku brigadu. No, bio je to i slavan dan po žrtvovanju i onome što su učinili tog dana za odbranu slobodne teritorije, ranjenika i svih onih koji su se nalazili u Pljevljima gde je bila usmerena neprijateljska ofanziva", rekao je Zečević.
On je izrazio zadovoljstvo jer je, kako je rekao, vlast Srbije "izašla iz košmara i preuzela da obeležava, poštuje i brani istinu i delo za istoriju i ponos".
"Neka se stvaraoci serije 'Ravna Gora' koja se, na sramotu Srbije, finansira našim parama, diče Lukačevićem i njegovih 1.000 četnika koji su zverski ubili teško ranjenu 'Popadiju' - hrabru šumadijsku partizanku i sve ostale nepokretne ranjenike koji nisu imali municije ni da sebi oduzmu život", rekao je Zečević.
Ministar prosvete Srbije Tomislav Jovanović je rekao da "nije sramota pasti, sramota je ne podići se".
"Poput naših predaka, slavnih boraca Prijepoljske bitke, i mi se danas uzdižemo iz svih nedaća u koje nas je egzistencija bacila †raspada država i zajednica, ekonomskih sankcija, bombardovanja, teške ekonomske krize...", rekao je Jovanović.
On je ocenio da multinacionalni sastav partizanskih jedinica u Prijepoljskoj bici i Narodno-oslobodilačkoj vojsci Jugoslavije tokom čitavog rata treba da bude večni poziv za toleranciju i razumevanje, "trajno ispruženu ruku i pomirenje".
"Srpski narod nikada nije bio veliki po tome koliko druge narode ponizi, već koliko se sa drugim narodima izjednači i uzdigne u suživotu sa njima", rekao je Jovanović.
Prijepoljska bitka otvorila je Šestu neprijateljsku ofanzivu, u nemačkoj istorijografiji nazvanu "Operacija Kugelblic", koja je, po upotrebljenim snagama, bila najveća antipartizanska akcija 1943. godine.
Operacija je trajala od 4. do 16. decembra u Raškoj oblasti i istočnoj Bosni. Protiv 12.000 partizana iz Druge proleterske i Pete krajiške divizije, bilo je angažovano 75.000 Nemaca iz Vermahta i SS-a, pripadnika Bugarske vojske, Jugoslovenske vojske u otadžbini (četnika), a u napadu je učestvovala i 369. legionarska divizija Vermahta koju su popunjavali regruti iz Hrvatske.
Okupatorske snage iznenadnim napadom uspele su da nanesu teške gubitke NOVJ i da ovladaju slobodnom teritorijom, ali je propala osnovna zamisao da se partizanske snage unište, te su ustanici već početkom 1944. godine ponovo uspeli da oslobode velike delove teritorije.
Нема коментара:
Постави коментар