Dva puta za redom prvak Srbije u konkurenciji školaraca i samo par poraza od ukupno 30 mečeva. To je razlog zbog koga želim da vam predstavim još jednog mladog boksera od koga se u budućnosti mogu očekivati dobri rezultati. Ove godine na prvenstvu države, u juniorskoj konkurenciji, morao je da se zadovolji bronzanom medaljom. U dobrom meču izgubio je od takodje veoma talentovanog Miloša Pavičića iz Sombora. I pored toga, ovaj 15-godišnji momak je veliki kapacitet i verujem da će u narednom periodu potvrditi ove moje reči.
Koliko dugo treniraš boks i u kom si klubu?
- Počeo sam da treniram u Prijepolju 2010. godine u klubu MIX Klub Emilio Stecher. U Fontanu sam došao u avgustu 2013.
Koliko imaš godina i koliko mečeva do sada?
- Imam 15 godina i ukupno 30 mečeva.
Zašto baš boks, ko te je prvi put odveo u salu za trening?
- Kao mali sam voleo da gledam razne borilačke sportove, a i otac mi se u mladosti bavio karateom i bio je veoma uspešan u tom sportu. Pošto sam čuo da se otvorio bokserski klub, otišao sam na trening i to mi se dopalo i do dan danas sam ostao u tom sportu.
Ko ti je trener i ko pored tebe boksuje za tvoj klub?
- U Prijepolju me je trenirao Milan Tomaševic Mikica, a u Beogradu Jovan Rakonjac i Vladimir Erčić. Pored mene još treniraju Luka Šumarac, Mladen Rakić, Vladan Babić, Kosta Kostić, Aleksandar Osipov, Nikola Simonović i Radivoje Joksović.
U kojoj kategoriji boksuješ trenutno, a u kojoj si bio kad si počeo da boksuješ?
- Počeo sam u školarcima u kategoriji do 60kg, a sada sam u juniorima do 66kg.
Šta još, pored boksa, voliš da radiš, šta te opušta i šta ti se sviđa?
- Volim da idem na plivanje, trčanje, a pored toga volim i da izvodim svoga psa u šetnju. Slušanje muzike me takodje opušta.
Ko ti je najveći rival u Srbiji trenutno, a koji meč ti je bio najteži do sada i zašto?
- Trenutno stvarno ne bih znao da ti kažem, verovatno Miloš Pavičić iz Sombora, momak od koga sam izgubio na Prvenstvu države. U Šumadiskoj ligi bio je to Menil Kabasaj. Najteži meč mi je bio u Novom Sadu protiv boksera iz Crne Gore, ali nažalost ne znam kako se zvao.
Da li pratiš profi boks i da li bi želeo da ubrzo predješ u profi vode?
- Ja obožavam da gledam profi mečeve najviše Floyd Maywethera i Oscar De La Hoyu. Što se tiče profi boksa ne žurim se, jednog dana možda i bude. Cilj mi je da odem na neko Evropsko ili Svetsko prvenstvo. Imao sam priliku pošle godine kao prvak države ali problem je bio u finasijama.
Šta si sve osvajao do sada, i koja ti je medalja najdraža i zbog čega?
- Bio sam dva puta prvak države, jednom prvi u Šumadiskoj ligi. Najdraža medalja mi je sa Medjunarodnog turnira u Budvi, tada sam pobedio Hrvata i uzeo pehar za najboljeg stranog boksera.
Šta ili ko te najviše motiviše, i ako imaš uzora ko je to?
- Motiviše me pobeda nad protivnikom. Moj uzor je moj otac. On je bio veoma uspešan u karateu, tako da se ugledam na njega što više mogu i težim da ostvarim bolje rezultate u boksu nego što je on u svom sportu.
Izvor: svetboksa.rs
Izvor: svetboksa.rs
Нема коментара:
Постави коментар