O planini Jadovnik, kapi jugozapadne Srbije punoj čari, o životu ljudi na njegovim proplancima i stranama nema puno zapisa. Nebeski visovi i ostarela planinska sela sve ređe privlače pažnju savremenih stvaralaca od pera, jer se urbanim dešavanjima zarad veće čitanosti prednost u ovo vreme daje. Otuda naročita vrednost upravo objavljene knjige „Jadovnik – zapisi s planine“ autora Branka K. Zejaka, pisca iz Prijepolja sa 26 objavljenih knjiga, koji je zakoračio u 85. godinu.
„Jadovnik je lep, umiljat, ali zna da bude strašan i podmukao. Kad privuče na sebe gustu maglu, pa se ne vidi ni prst pred okom, tada po njemu nema kretanja, postali ste zarobljenici planine. A zimi, kad je sneg veliki i sve je ravno, ponegde se vidi samo vrh neke smrče. Ne znate gde ste, kao da ste na morskoj pučini... Ima dana kada se Jadovnik kupa na svetlosti sunca, a dole Limsku dolinu pritisla bela, gusta magla. Čudnovate su čari i kontrasti Jadovnika“, otvara priču o toj planini Zejak, pa potom ređa niz vrednih zapisa o ovdašnjem narodu i običajima na oko 400 strana.
Piše on, recimo, do detalja o narodnom stvaralaštvu ovog kraja: kojim pesmama je planina opevana, kakve su ovdašnje zdravice, poslovice, kletve, brojanice, legende, verovanja, običaji, šta se dešavalo žiteljima ovih visova pri nenadanim susretima s vukovima i medvedima, gde su vode i klisure Jadovnika. Opisuje neumorni Branko (i sam rodom iz ovdašnjeg sela Gornji Stranjani) mnoge ćudi planine i njene lepote, ističe zanimljive ljude i najbolje domaćine, a naglašava višedecenijsku nesebičnu pomoć zavičaju čoveka iz ovog kraja Nićifora Aničića, koji živi u Južnoafričkoj Republici.
Ovo Zejakovo delo akademik dr Petar Vlahović visoko ocenjuje, rekavši da autor, iznedrivši delo u korist kraja gde je rođen, piše „koncizno i jasno, naglašavajući detalje koji bi mnogima mogli izmaći pažnji da nije te čuvene stranjanske pronicljivosti“. – Uloživši puno truda u pisanje, obogativši ga fotografijama, ali i stihovima iz bogatog narodnog stvaralaštva, Branko Zejak je ponudio čitalačkom auditorijumu mnoge spoznaje o svom kraju koje će svakako obradovati one koji u njemu žive ili iz njega potiču, ali i zainteresovati mnoge druge kojima literatura ovakvog tipa leži ili je potrebna za dalja istraživanja – navodi akademik Vlahović.
A u knjizi je mesto našla, kao doprinos predstavljanju Jadovnika, i jedna naša priča u „Politici“: napis „Imućna Aničića kuća sa trinaestoro čeljadi“, o vrednim i složnim domaćinima s jadovničkih prostranstava koji imaju 80 hektara imanja i gotovo 200 grla krupne i sitne stoke.
Нема коментара:
Постави коментар