Selo Sopotnica je najpoznatije po svojoj reci Sopotnici, njenim vodopadima i slapovima. Iako mala, reka Sopotnica ima jedan visoki vodopad, puno manjih vodopada i slapova i duboke virove široke taman toliko da se u njima okupa dvoje-troje hrabrih ljudi (voda je veoma hladna).
Oko Sopotničkih izvora, gde je voda uzburkana, obrazovalo se nekoliko različitih nivoa naslaga sige - šupljikav kamen žućkaste boje koga ima i u zidovima manastira Mileševe i u školskoj zgradi sela, kao i u mnogim kućama.
Uz recicu i njene vodopade zanimljiva arhitektonska i turistička atrakcija su i rekonstruisane stare vodenice i valjarice. Nekada je u ovom selu uz Sopotničke vodopade bilo 11 vodenica i 10 valjarica koje su mlele žito i valjale sukna. Od svih vodenica i valjarica koje su nekada postojale na rečici ostalo ih je tri. U funkciji je ponekad samo jedna, ali je i ona u potpunosti izmenila svoj raniji izgled i oblik. Dve valjarice stoje na strmoj padini ispod litice i vodopada, i to su možda i najlepši primerci valjarica u ovoj zemlji. Od potpunog uništenja, vodenice i valjarice sačuvao je dr Dragiša Zarić, poreklom iz Gornjeg Milanovca, koji je dolaskom u ovo selo otkupio vodopade i hektar zemljišta sa vodenicama i valjaricama koje je rekonstruisao i obnovio.
Sopotnica se postepeno razvija u izuzetno turističko mesto. Selo Sopotnica, reka i njeni slapovi su proglašeni zaštićenim prirodnim dobrom od izuzetnog značaja od strane Vlade republike Srbije u decembru 2005. godine.
Vrelo ŽIVOTA / Kamena gora
Vazdušna banja
Kamena Gora je najlepše selo u prijepoljskoj opštini, na nadmorskoj visini od 800 do 1496 metara. Udaljeno je od grada dvadesetak kilometara.
Nad Kamenom Gorom dominira višestoletni bor. On simbolizuje dugogodišnji život ovdašnjih gorštaka. Pod njegovom kapom mnogi Kamenogorci pregurali su stotu. Kamena Gora predstavlja pravi prirodni rezervat. Na njenom prostoru ima preko sto vodom bogatih izvora. Samo iz podnožja brda Pribojna izvire preko 30 jakih vrela.
Kamena Gora je izmeђu dva svetska rata bila zvanično proglašena za vazdušnu banju. Pohode je mnogi tragači za lepotom i doživljajem. Nadleću je paraglajederi, speleolozi se spuštaju u brojne bezdane i pećine, planinari pohode njene visine...
U Kamenoj Gori pokazuju i dokazuju da lepota i pamet mogu da idu zajedno. žitelji „gore na kamenu“ gostima vrata svog doma s toplinom otvaraju i uz prirodne blagodeti izdašno nude tako vredno gostoprimstvo. Pored privatnog smeštaja Kamena Gora nudi smeštaj u komfornoj šumskoj kući, vlasništvu Srbijašuma, privatni restoran gde se nude specijaliteti domaće kuhinje, staze za planinski biciklizam.
Kamena Gora je već postala prepoznatljiva destinacija na turističkoj mapi Srbije. Priroda joj je darovala lepe pejzaže i blagu klimu, a njeni stanovnici „pitomu narav“. Uverite se u to. Ugradite svoj kamenčić u mozaik koji se pravi u „gori na kamenu“. Pod budnim okom Svetibora.
Selo stogodišnjaka nudi i recept: za vaš dobar EKG najbolji je KG.
Ko jednom otkrije bajkovite čari 'gore na kamenu', njima se uvek vraća.
Nad Kamenom Gorom dominira višestoletni bor. On simbolizuje dugogodišnji život ovdašnjih gorštaka. Pod njegovom kapom mnogi Kamenogorci pregurali su stotu. Kamena Gora predstavlja pravi prirodni rezervat. Na njenom prostoru ima preko sto vodom bogatih izvora. Samo iz podnožja brda Pribojna izvire preko 30 jakih vrela.
Kamena Gora je izmeђu dva svetska rata bila zvanično proglašena za vazdušnu banju. Pohode je mnogi tragači za lepotom i doživljajem. Nadleću je paraglajederi, speleolozi se spuštaju u brojne bezdane i pećine, planinari pohode njene visine...
U Kamenoj Gori pokazuju i dokazuju da lepota i pamet mogu da idu zajedno. žitelji „gore na kamenu“ gostima vrata svog doma s toplinom otvaraju i uz prirodne blagodeti izdašno nude tako vredno gostoprimstvo. Pored privatnog smeštaja Kamena Gora nudi smeštaj u komfornoj šumskoj kući, vlasništvu Srbijašuma, privatni restoran gde se nude specijaliteti domaće kuhinje, staze za planinski biciklizam.
Kamena Gora je već postala prepoznatljiva destinacija na turističkoj mapi Srbije. Priroda joj je darovala lepe pejzaže i blagu klimu, a njeni stanovnici „pitomu narav“. Uverite se u to. Ugradite svoj kamenčić u mozaik koji se pravi u „gori na kamenu“. Pod budnim okom Svetibora.
Selo stogodišnjaka nudi i recept: za vaš dobar EKG najbolji je KG.
Ko jednom otkrije bajkovite čari 'gore na kamenu', njima se uvek vraća.
Legenda o boru sa Kamene gore
TAJNA STAROG BORAOd pamtiveka je bor bio kultno drvo naših krajeva. Stariji ljudi su, da ne bi uzalud u usta uzimali božije ime, često znali reći „Bora mi“. Često je bio veza sa nekom ličnošću ili dogaђajem iz prošlosti. Ne zaobilazi ga ni narodna medicina – narodni lekari su od borove smole pravili lek za svaku ranu.
Sa druge strane Lima, iznad Prijepolja, nalazi se Kamena gora. Na planini je istoimeno naselje, a na jednom od visova, koji dominira iznad sela i celom planinom, raste bor. Razgranat, na osami, deluje veličanstveno. Kažu da je star bar četiri stoleća, a preci ljudi koji danas žive na Kamenoj gori došli su odnekud u ove krajeve pre 350 godina. Predhodni žitelji su napustili planinu pedesetak godina pre njihovog dolaska.
Koja muka ih je naterala da napuste ovaj predivni kraj, znaju samo oni, ali i stari bor na osami. Stara priča veli da su pre svog odlaska u stablu bora napravili rupu i u nju ostavili poruku. Tu su objašnjeni razlozi njihove selidbe. Rupa je zatvorena cepom, a smola i godovi su učinili svoje. Tajna starosedelaca Kamene gore će zauvek ostati u srcu bora.
Ljudi s planine uvažavaju ovo kultno stablo i ni šišarku sa njega ne bi skinuli. Poštuju njegove godine i tajne...
Vrelo DUHOVNOSTI / Znamenitosti Islamskog perioda
Koja muka ih je naterala da napuste ovaj predivni kraj, znaju samo oni, ali i stari bor na osami. Stara priča veli da su pre svog odlaska u stablu bora napravili rupu i u nju ostavili poruku. Tu su objašnjeni razlozi njihove selidbe. Rupa je zatvorena cepom, a smola i godovi su učinili svoje. Tajna starosedelaca Kamene gore će zauvek ostati u srcu bora.
Ljudi s planine uvažavaju ovo kultno stablo i ni šišarku sa njega ne bi skinuli. Poštuju njegove godine i tajne...
Vrelo DUHOVNOSTI / Znamenitosti Islamskog perioda
Ibrahim – pašina džamija
U jugozapadnom delu Prijepolja ( Šarampov ) sagrađena je Ibrahim pašina džamija koju prvi put pominje 1664. godine turski putopisac Evlija Čelebija. Sagradio je Ibrahim paša, početkom druge polovine 16. veka, 1572. godine, koja je dobila status spomenika kultureSinan – pašina džamija
Džamija je Sinan – begova zadužbina koja je izgrađena još sredinom XVI veka. U narodu kruži legenda po kojoj ju je podigao sveštenik Simo, pošto je primio islam i dobio novo ime Sinan – efendija.Sahat kula
Po svojoj arhitekturi predstavlja redak i značajan istoriski spomenik svoga vremena. Nju je u 17. veku opisao turski putopisac Evlija Čelebija, "Kao čudnu sahat kulu sa zvonom, čiji se glas čuje čak do Mileševe".Džamija u Hisardžiku
U naselju Hisardžik, pod gradom nekadašnjeg Mileševca, nalazi se džamija u kojoj se čuva rukom pisan Kur'an, koji je star oko 300 godina. On je najstarija sačuvana knjiga islamske kulture u Prijepolju.Vrelo DUHOVNOSTI / Manastir Mileševo i Beli Andjeo
Freske Beli Anđeo, rođenje Hrista, portret Stevana Nemanje, Svetog Save, Stevana Prvovenčanog i njegovog naslednika Radoslava, ktitora Vladislava, skidanje Hristovao sa krsta i dr, predstavljaju najveći domet srpskog srednjovekovnog slikarstva i ubrajaju se u najznačajnija slikarska dela tog doba. Manastir Mileševa je kulturno – istorijski spomenih svetskog značaja, a njen Beli Anđeo simbol slikarske umetnosti.
Manastir Mileševa ( XIII vek )
Manastir je zadužbina kralja Vladislava, koji je utemeljen 1234. godine u pitomoj dolini, 5 kilometara uzvodno od ušća Mileševke u Lim. Zahvaljujući činjenici da se odlikuje izuzetnim freskama i što se se u njemu dugi niz godina nalazile mošti Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i svetitelja, koje su Turci po naredbi Sinan-paše odneli u Beograd i na brdu Vračar spalili 27. aprila 1594. godine, manastir ima izuzetan ugled i značaj i u svim srpskim srednjovekovnim izvorima pominje se kao „veliki manastir“ i u crkvenoj hijerarhiji manastira Srbije zauzima drugo mesto, odmah posle Studenice. U njemu se 1337. godine krunisao bosanski ban Tvrtko za kralja Bosne i Srbije. Tokom 15. veka ovde je bilo sedište Mileševske mitropolije, a u 16. veku radila je jedna od prvih srpskih štamparija.Freske Beli Anđeo, rođenje Hrista, portret Stevana Nemanje, Svetog Save, Stevana Prvovenčanog i njegovog naslednika Radoslava, ktitora Vladislava, skidanje Hristovao sa krsta i dr, predstavljaju najveći domet srpskog srednjovekovnog slikarstva i ubrajaju se u najznačajnija slikarska dela tog doba. Manastir Mileševa je kulturno – istorijski spomenih svetskog značaja, a njen Beli Anđeo simbol slikarske umetnosti.