Zar nemate druga posla?

„Imaš li ti kakva druga posla osim što pišeš pisma opštinskoj upravi?“

Ovo je lakonski „odgovor“ koji je elektronskom poštom stigao na jedan zahtev za slobodan pristup informacijama o radu Opštine Prijepolje. Podnosilac zahteva za pristup informacijama poslao mi je i kopiju „odgovora“ upućenog sa adrese oprijep@gmail.com.

Proverio sam, s obzirom na ono „gmail“, je li „pošta“ zaista opštinska. Jeste, pa sam bacio pogled na podatke u godišnji izveštaj koji je Opština Prijepolje dostavila povereniku za informacije.

Informator o radu nisu objavili. Obuku ljudi za postupanje po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama nisu vršili. Nisu se dakle baš potrudili. A u toku cele 2010. primili su ukupno 19 zahteva za slobodan pristup informacijama. Otprilike jedan i po mesečno, premalo za bilo kakvu nervozu.

Čime je onda ovaj gest „objašnjiv“?

Tražilac informacija koji je organu vlasti podneo legitiman, na zakonu zasnovan zahtev za slobodan pristup informacijama dobio je u ime organa vlasti „odgovor“ u vidu omalovažavajućeg pitanja, uobičajeno rezervisanog za besposličare, i još cinično umetnutog između dve formularne fraze - „poštovani“ na početku i „pozdrav“ na kraju!

Čime je to objašnjivo?

Pisac „odgovora“ očito nije prezauzet, inače ga ne bi ni pisao. A nije se ni upustio u obrazlaganje bilo kakvog, makar i neosnovanog „razloga“ zbog koga ne želi da da traženu informaciju. Odlučio se za „komunikaciju“ koja podrazumeva ne samo ignorisanje građana i uskraćivanje ostvarivanja na zakonu zasnovanog prava, nego i to da ih, bukvalno, „vuče za nos“. I to posredstvom kompjutera i interneta plaćenih novcem istih tih građana. To je „objašnjivo“ samo i jedino bezobrazlukom.

Jeste da primer stiže iz malog provincijskog grada, ali je vredan i pažnje i reakcije, i to ne samo poverenika. I jedan jedini primer ovakve „komunikacije“ govori o velikoj udaljenosti od normalnog odnosa vlasti s jedne, i građana, poreskih obveznika s druge strane. A sigurno je da primer iz ove priče nije jedini.