Sita iz Prijepolja stiže do Njujorka i Sočija

Slatkiš od ukuhanog soka obavezni deo zimnice, naročito kod muslimana


Zimnica nije pripremljena, kažu u mnogim domovima u Polimlju, ako na policama i u ostavama nema tegli, zemljanih ćupova ili drugih posuda napunjenih sitom, kašastom voćnom poslasticom čokoladne boje, iskuvanom od soka jabuka ili krušaka.

Zato se ovih dana i puše vatre i podlažu kazani u kojima se, na starinski način, sprema po receptu predaka, potpuno prirodno, bez ikakvih dodataka.

Pomalo zaboravljenoj poslastici, najčešće na trpezama muslimanskih porodica, rok upotrebe je neograničen, a jede se na kraju obroka, uz nesoljeni kajmak ili pitu krompirušu i palačinke, mada može da se razblaži u vodi kao napitak.

Sita, kažu, krepi organizam i vraća snagu, podjednako je dobra i za mlade i stare jer reguliše nivo holesterola, a ne smeta ni šećerašima.

U selima oko Lima podsećaju da se vraća na velika vrata zahvaljujući i pojedincima, koji je u domaćoj radinosti pripremaju, otkidajući koji dinar za kućne budžete. Pošiljke tegli prelaze i granicu, stižu na svetske meridijane, gde su rasuti Prijepoljci, donoseći nekima miris zavičaja, a druge nostalgično vraćaju u detinjstvo.

PRVA SUŠARAJESENAS su osušene prve tone šljiva u sušari za voće u kraju, koju su Hadžalići letos, kao i pola hektara pod jabukama pre desetak godina, podigli zahvaljujući donacijama i podršci poljoprivredne službe opštine Prijepolje. Sledeći korak je da se u pobrđe iznad Župe dovede voda iz pet kilometara udaljene Kamene Gore, kako voćnjaci i povrtnjaci ne bi bili žedni.

- Sita iz mojih kazana stiže do Istanbula, Njujorka, Sočija, Los Anđelesa, traže je prodavnice zdrave hrane u Sarajevu i drugim mestima. Mnogi mi preko leta, kad dođu u zavičaj, traže da im pripremim po pet do desetak kilograma, narudžbe stižu ovih dana iz Limske doline. I ne pitaju za cenu, iako je kilogram pet evra - kazuje Rifat Hadžalić (52), iz zaseoka Paraći u Velikoj Župi, dok tarka vatru ispod tri kazana u dvorištu.

Najbolja, najukusnija sita decenijama se spremala u Hisardžiku, poznatom voćarskom kraju i to od sočnih i uzrelih krušaka zvanih begovače ili jabuka šarenika i bedrika. U novije vreme, cede se i voćke novijih sorti, koje su sve češće na okućnicama. I sve je isto u pripremanju site kao nekada, sem što su u mlevenju i ceđenju, umesto drvene stupe i prese, ruke odmenile hidraulika i struja.

- Za sto litara soka, kolika je obično zapremina bakarnih ili aluminijumskih kazana, treba 280 kilograma jabuka. Sok prenoći u buradima, pa se obavezno sutradan kuva desetak i više sati. Iz jednog kazana dobije se 10-12 kilograma site. Za one koji žele kiselu ili ljutu, kao dodatak koriste se divlje ili kisele jabuke. Kad kajmak u kazanu dobije čokoladnu boju, gustina se proverava u tanjiru - otkriva recepte Rifat, kome u poslu pomažu supruga Mersija i četvoro odrasle dece, jer je spremio jabuke za 500 kilograma poslastice...