Geološka istraživanja potvrdila da se u brdima iznad Prijepolja nalaze velike rezerve bakra, cinka, olova, a uz njih i zlata i srebra
Nerazvijena opština s pogledima uprtim ka prestonici, a u njenim nedrima milijarda dolara rudnog blaga. Velike rezerve bakra, cinka, olova, a uz njih i zlata i srebra, nalaze se u brdima iznad Prijepolja, geološka istraživanja su to potvrdila.
Valja ulagati, kopati i rude iskoristiti, ali decenijama se ovde sve završavalo samo na istraživanjima i pokušajima.
|
Reč je o rudnom području zvanom Čadinje, duž brda Gradina i Ikanovac iznad Kolovrata, nadomak gradskog područja Prijepolja. Još su stari Rimljani ovde vadili bakar i olovo, bio je tu stari rudarski grad Municipijum. Nastavilo se to u srednjem veku, zapisi iz dubrovačkih arhiva svedoče da su karavani sa olovom odavde putovali ka Jadranu.
Dolaskom Turaka zamrle su rudarske aktivnosti, a pred Drugi svetski rat prijepoljski trgovci u saradnji sa jednim ruskim emigrantom hteli su da obnove rudarenje u Čadinju, ali ih je rat sprečio.
Sa ovim nas upoznaje inženjer geologije u penziji Ljubinko Kijanović, rodom Prijepoljac, koji odavno živi u Beogradu. Radio je decenijama u „Geozavodu” i vodio istražne radnje na nalazištima rudnog blaga u srednjem Polimlju. Posle dugotrajnih istraživanja, Kijanović je 1998. godine odbranio elaborat o rezervama u Čadinju, pa je najpozvaniji da o tome govori.
"Posle Drugog svetskog rata prvo je rudnik Zajača ovde izvodio istražne radove, koji su prekinuti, a šezdesetih godina takve poslove finansirali su Savezni geološki zavod i opština Prijepolje. Najobimnija istraživanja vršena su krajem osamdesetih, uključivanjem ne samo države nego i Valjaonice bakra iz Sevojna, užičkog regiona, „Jugobakra” ", kazuje Kijanović.
Trajala su, kako navodi, do početka devedesetih, istražno pravo imala je sevojnička valjaonica i bila je nadomak početka eksploatacije, s planom da u otvaranje Čadinja tada uloži od 14 do 15 miliona maraka, ali su ratna zbivanja u okruženju i teške godine za privredu zaustavile ove namere.
"Znam da je cena tone bakra u to vreme bila oko 3.000 dolara, a danas je tri puta veća, što potvrđuje rentabilnost otvaranja rudnika", kaže on.
A šta piše u elaboratu, čime Čadinje raspolaže, pitamo našeg sagovornika.
Dolaskom Turaka zamrle su rudarske aktivnosti, a pred Drugi svetski rat prijepoljski trgovci u saradnji sa jednim ruskim emigrantom hteli su da obnove rudarenje u Čadinju, ali ih je rat sprečio.
Sa ovim nas upoznaje inženjer geologije u penziji Ljubinko Kijanović, rodom Prijepoljac, koji odavno živi u Beogradu. Radio je decenijama u „Geozavodu” i vodio istražne radnje na nalazištima rudnog blaga u srednjem Polimlju. Posle dugotrajnih istraživanja, Kijanović je 1998. godine odbranio elaborat o rezervama u Čadinju, pa je najpozvaniji da o tome govori.
"Posle Drugog svetskog rata prvo je rudnik Zajača ovde izvodio istražne radove, koji su prekinuti, a šezdesetih godina takve poslove finansirali su Savezni geološki zavod i opština Prijepolje. Najobimnija istraživanja vršena su krajem osamdesetih, uključivanjem ne samo države nego i Valjaonice bakra iz Sevojna, užičkog regiona, „Jugobakra” ", kazuje Kijanović.
Trajala su, kako navodi, do početka devedesetih, istražno pravo imala je sevojnička valjaonica i bila je nadomak početka eksploatacije, s planom da u otvaranje Čadinja tada uloži od 14 do 15 miliona maraka, ali su ratna zbivanja u okruženju i teške godine za privredu zaustavile ove namere.
"Znam da je cena tone bakra u to vreme bila oko 3.000 dolara, a danas je tri puta veća, što potvrđuje rentabilnost otvaranja rudnika", kaže on.
A šta piše u elaboratu, čime Čadinje raspolaže, pitamo našeg sagovornika.
"To je zaista velika razvojna šansa celog kraja. Raskopima je utvrđeno da se na ležištu Čadinju vrednost metala u rudi bakra, cinka, olova, zlata i srebra kreće oko milijardu dolara. Na uskom delu, gde su svi istražni radovi završeni pa je moguće kopati, ta vrednost je oko 500 miliona dolara", navodi Kijanović.
Prema njgovim rečima, to nosi 250 novih radnih mesta, dvadesetak godina se može eksploatisati.
" A ko zna koliko rude ima, jer smo mi bušili samo do nivoa Lima. Procenjuje se da ovo što je spremno za eksploataciju čini samo oko 11 odsto ukupne površine pod rudama. Inače, sadržaj bakra i plemenitih metala ovde u rudi, govore rezultati istraživanja, veći je nego igde drugde u državi.Nijedan rudnik u Srbiji, izuzev Bora, nema veće potvrđene rezerve metala od Čadinja", objašnjava inženjer.
Prema njgovim rečima, to nosi 250 novih radnih mesta, dvadesetak godina se može eksploatisati.
" A ko zna koliko rude ima, jer smo mi bušili samo do nivoa Lima. Procenjuje se da ovo što je spremno za eksploataciju čini samo oko 11 odsto ukupne površine pod rudama. Inače, sadržaj bakra i plemenitih metala ovde u rudi, govore rezultati istraživanja, veći je nego igde drugde u državi.Nijedan rudnik u Srbiji, izuzev Bora, nema veće potvrđene rezerve metala od Čadinja", objašnjava inženjer.
Нема коментара:
Постави коментар