Kako piše Tanjug, pregovori se odvijaju na relaciji Beograd-Sarajevo-Ankara, a rezultiraće političko-državnom inicijativom čije odluke, kako se tvrdi, neće moći da odbije ni reis ul ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić, ni glavni muftija Islamske zajednice Muamer Zukorlić.
Kako je Tanjugu rečeno u Rijastu Islamske zajednice u BiH, Sarajevo zastupaju vrhovni poglavar te verske zajednice Mustafa Cerić i bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, a Beograd, odnosno Novi Pazar dvojica ministara u Vladi Srbije - Sulejamn Ugljanin i Rasim Ljajić.
Oni o pomirenju Zukorlića i Zilkića, odnosno ustanovljavanju jedinstvene islamske zajednice u Srbiji, pregovaraju sa najvišim državnim i verskim vrhom Turske.
U neposredne pregovore nisu uključeni ni Zilkić ni Zukorlić i oni, kako se tvrdi, neće imati gotovo nikakvog uticaja na odluke koje budu donete u okviru ove trilaterale, jer će im one praktično biti nametnute.
U mešihatu, na čijem čelu je Zukorlić, Tanjugu je potvrđeno da su razgovori otpočeli, uz informaciju da će javnost biti obaveštena ako bude postignut dogovor.
I dok Zukorlić odbija bilo kakvu komunikaciju sa reisom Islamske zajednice Srbije, Zilkić je spreman da sedne za isti sto sa muftijom, pa čak i da se bezuslovno povuče sa najviše funkcije verskog poglavara ako je to, kako je rekao, u najvišem interesu Bošnjaka, odnosno svih muslimana u Srbiji.
Zukorlić, međutim, za eventualno pomirenje sa suprotstavljenom opcijom ima poznatih pet uslova - jedinstvena islamska zajednica, akreditacija Internacionalnog univerziteta, vraćenje vakufske imovine, uredjenje islamske veronauke, prestanak opstrukcije Bošnjačkog nacionalnog veća koje je on formirao jula prošle godine.
Ovo nije prva inicijativa za pomirenje dve opcije islamske zajednice u Srbiji, ali su prvi konkretni pregovori koji, kako se procenuje, imaju dobru šansu da rezultiraju pozitivnim ishodom.
Prvi ozbiljniji pokušaj pomirenja Zilkića i Zukorlića je pokrenuo šef diplomatije Turske Ahmet Davutoglu pre gotovo tri godine i to u Novom Pazaru, ali njegova inicijativa tada nije imala uspeha.
Potom je usledio niz bilateralnih i trilateralnih susreta između Beograda i Turske, odnosno Beograda, Sarajeva i Turske.
Podsetimo, do raskola unutar islamske zajednice je došlo početkom oktobra 2007. godine. Dve opcije se međusobno ne priznaju, a njihovi sukobi su česti. Zukorlićeva opcija organizaciono pripada Islamskoj zajednici u BiH i reisa Cerića priznaje za jedinog poglavara, dok "zilkićevci" smatraju da muslimani koji žive u Srbiji treba da imaju svoj Rijaset kao najviši organ islamske zajednice.
Oni o pomirenju Zukorlića i Zilkića, odnosno ustanovljavanju jedinstvene islamske zajednice u Srbiji, pregovaraju sa najvišim državnim i verskim vrhom Turske.
U neposredne pregovore nisu uključeni ni Zilkić ni Zukorlić i oni, kako se tvrdi, neće imati gotovo nikakvog uticaja na odluke koje budu donete u okviru ove trilaterale, jer će im one praktično biti nametnute.
U mešihatu, na čijem čelu je Zukorlić, Tanjugu je potvrđeno da su razgovori otpočeli, uz informaciju da će javnost biti obaveštena ako bude postignut dogovor.
I dok Zukorlić odbija bilo kakvu komunikaciju sa reisom Islamske zajednice Srbije, Zilkić je spreman da sedne za isti sto sa muftijom, pa čak i da se bezuslovno povuče sa najviše funkcije verskog poglavara ako je to, kako je rekao, u najvišem interesu Bošnjaka, odnosno svih muslimana u Srbiji.
Zukorlić, međutim, za eventualno pomirenje sa suprotstavljenom opcijom ima poznatih pet uslova - jedinstvena islamska zajednica, akreditacija Internacionalnog univerziteta, vraćenje vakufske imovine, uredjenje islamske veronauke, prestanak opstrukcije Bošnjačkog nacionalnog veća koje je on formirao jula prošle godine.
Ovo nije prva inicijativa za pomirenje dve opcije islamske zajednice u Srbiji, ali su prvi konkretni pregovori koji, kako se procenuje, imaju dobru šansu da rezultiraju pozitivnim ishodom.
Prvi ozbiljniji pokušaj pomirenja Zilkića i Zukorlića je pokrenuo šef diplomatije Turske Ahmet Davutoglu pre gotovo tri godine i to u Novom Pazaru, ali njegova inicijativa tada nije imala uspeha.
Potom je usledio niz bilateralnih i trilateralnih susreta između Beograda i Turske, odnosno Beograda, Sarajeva i Turske.
Podsetimo, do raskola unutar islamske zajednice je došlo početkom oktobra 2007. godine. Dve opcije se međusobno ne priznaju, a njihovi sukobi su česti. Zukorlićeva opcija organizaciono pripada Islamskoj zajednici u BiH i reisa Cerića priznaje za jedinog poglavara, dok "zilkićevci" smatraju da muslimani koji žive u Srbiji treba da imaju svoj Rijaset kao najviši organ islamske zajednice.
Нема коментара:
Постави коментар