Autobus

U okviru prvog poziva za prekograničnu saradnju sa Crnom Gorom dobili smo kao nevladina organizacija projekat „Saradnja briše granice“. Jedna od aktivnosti na projektu je uspostavljanje redovne saobraćajne linije PrijepoljePljevlja. Posle singl tendera gde smo odabrali prevoznike, ušli smo u proceduru dobijanja dozvole kod nadležnih ministarstava u obe države. Posle tri meseca usaglašavanja, dobili smo odgovor da se dozvola za redovnu saobraćajnu liniju ne može dobiti. Objašnjenje nismo razumeli, jer gde važi propis, gde neko može da uloži prigovor, da li postoji dobra volja da se nešto realizuje? Jednostavno, začaran krug gde vreme prolazi, a aktivnost koju smo predvideli projektom nismo realizovali.

 Prijepolje - Pljevlja udaljeni su svega trideset kilometara. Ta linija se tretira kao međunarodna isto kao linija na relaciji PljevljaBeč. U oba ministarstva pozivaju se na propise i na zakone, ali iskreno govoreći, sve je napravljeno tako da se ništa ne može završiti u normalnoj proceduri. S druge strane, prevoznički lobi i ogovaranje konkurencije prelazi okvire pristojnog ponašanja. Oni su spremni da unište sebe i druge ali samo da kolega ne dobije posao.

Da li je posredi politika, važeći propisi ili prevoznički lobi, nismo uspeli da saznamo.Čitava priča je tužna jer se stalno pozivamo na Evropu i otvorene granice, a mi sami pravimo zidove, i to na svega trideset kilometara udaljenosti. Građani u pograničnim delovima Srbije i Crne Gore povezani su rodbinskim, prijateljskim, poslovnim vezama. Postoji jedna neraskidiva povezanost Prijepolja i Pljevalja, ali s druge strane sve se čini da se ne uspostavi normalna komunikacija s obe strane granice.

Umesto što se uvode raznorazne zabrane između dve države koje uvodi politička elita, potrebno je da sagledaju činjenice, da pored rampi na Jabuci i Gostunu tu žive građani koji su vekovima delili iste životne probleme i sudbine. Krajnje je vreme da Srbija i Crna Gora naprave normalan dijalog i komunikaciju. To je pre svega u interesu građana obe države.