Srbija i dalje bez jedinstvenog broja 112 za hitne situacije

Sektor za vanredne situacije formiraće timove za poplave za područja Zaječar–Bor i Užice–Prijepolje, kao i za Prokuplje i Sremsku Mitrovicu

Prepoznatljiva oprema – deo novog imidža Sektora za vanredne situacije (Foto Beta)

Iskustvo govori da nam treba još timova za poplave. Postoje u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu a neophodni su timovi za područja Zaječar–Bor i Užice–Prijepolje, kao i za Prokuplje i Sremsku Mitrovicu, kaže Predrag Marić, pomoćnik ministra i načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.

Članovi timova za poplave su vatrogasci-spasioci iz redovnih sastava koji se po potrebi angažuju na ovim zadacima.

Da bi se dugoročno ublažile posledice poplava neophodno je izgraditi nasipe uz „velike vode” (reke) za šta je neophodna podrška EU, dok je kod „malih voda” odgovornost na lokalnim vlastima. Po Marićevim rečima, na području Zaječara, Kruševca i Leskovca lokalne vlasti izvukle su pouke i radile su na čišćenju odvodnih kanala.

Minula godina bila je prekretnica u radu Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije budući da je usvojen dugo iščekivani Zakon o vanrednim situacijama, pravni osnov za delovanje ove službe. U toku je formiranje opštinskih regionalnih, pokrajinskog i republičkog štaba za vanredne situacije pa će se konačno znati šta je čija odgovornost u slučaju elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Zemljotres u Kraljevu i poplave u više krajeva Srbije bili su test za koordinirano delovanje lokalnih vlasti i Sektora za vanredne situacije.

– Zadovoljan sam što su građani pozitivno prihvatili naše angažovanje kao profesionalne i apolitične službe – kaže Marić.

Ali ne ide baš sve po planu. Godinama najavljivan sistem 112, koji je trebalo da se uvede do kraja 2010. godine, jedinstveni broj za pozivanje policije, vatrogasaca i hitne pomoći, i dalje – ne postoji.

– To je investicija od 800.000 evra. Reč je standardu EU, koji je u međuvremenu zaživeo u Bosni i Hercegovini. Nadam se da će se konačno naći sredstva i da ćemo uvesti broj 112 u doglednoj budućnosti – kaže Marić.

On ističe da je zaokruživanjem reforme ovog bezbednosnog sektora u Srbiji praktično stvoren novi sistem zaštite i spasavanja, po uzoru na najbolje službe te vrste u svetu, kao što su rusko Ministarstvo za vanredne situacije i javnosti ne toliko poznat, ali izuzetno efikasan, češki Sektor za zaštitu i spasavanje koji takođe deluje u sastavu tamošnjeg MUP-a.

Tokom reforme ovog segmenta bezbednosti ljudstvo i tehnika Civilne zaštite iz Ministarstva odbrane prešli su u MUP, pa je ova služba danas u Sektoru za vanredne situacije i trebalo bi da se afirmiše na novim osnovama. U Sektoru za vanredne situacije postoji i pet ruševinskih timova, a koji su prvi put nastupili prilikom izvlačenja tela dvoje poginulih u zemljotresu u Kraljevu.

– Svestan sam ekonomske situacije u kojoj se zemlja nalazi, ali kada bi uz postojećih 3.000 vatrogasaca i spasilaca, što je inače ispod evropskog standarda imajući u vidu broj stanovnika Srbije, imali još 1.000 ljudi bili bi služba bez premca u ovom delu Evrope. Nadam se da će biti prilike za povećanje plata, prosečno mesečno primanje vatrogasca-spasioca je 32.000 dinara – kaže Marić.